Prva i najpoznatija legenda kaže da je apostol sveti Petar ovu ribu hvatao bez alata i da su crne mrlje na telu ribe upravo tragovi njegovih prstiju. Tako je nastalo ime riba svetog Petra, kao i italijanski naziv po kom je poznata u kulinarstvu – šanpjer.

Druga legenda se vezuje za ime kovač. Zevsovim konjima su otpale potkovice, pa su sa neba morali da se spuste na obalu. Zevs je tada naredio Hefestu, bogu kovača, da ih potkuje, što je Hefest odbio. U tom trenutku Zevs odluči da sam potkuje svoje konje. Seo je na obalu i ugledao ribu. Pojeo je ribu, a od kostiju je napravio alat: s gornje strane glave uzeo je klešta, s vilice čekić, s obraza nakovanj, a od bodlji eksere. Potkovao je konje a ribu je nazvao Zevsovim kovačem.

Riba koju su voleli bogovi postala je omiljena i među ljudima. Svojim specifičnim ukusom osvojila je simpatije mnogih. Kuvari restorana ZAK spojili su je sa povrćem i sosom od limuna, belog luka i maslinovog ulja. Ova kombinacija je, ispostavilo se, pun pogodak. Hvaljena je među gostima i često se sprema. Osim San Pjera, restoran ZAK može da se pohvali menijem koji je bogat ribljim specijalitetima. Duga tradicija ovog restorana i iskusni kuvari omogućili su da se u ZAK-u svakodnevno pripremaju neka od najluksuznijih i najzahtevnijih jela od ribe. Jastog je nešto na šta smo posebno ponosni, ali ne smemo da zanemarimo ni zubatac, jednu od najzdravijih i najređih vrsta ribe.

Priuštite sebi predah od standardne kuhinje i odvažite se da probate nešto novo i posebno.